Šamar kao odgovor

Jedan mladić, vrativši se sa studija iz inostranstva, zatražio je od svojih roditelja da mu nađu učenjaka koji bi mogao odgovoriti na njegova tri pitanja.
Nakon nekog vremena oni su našli jednog Islamskog alima voljnog da se sastane sa momkom, da ga sasluša i pokuša da mu odgovori na postavljena pitanja.

Njihov susret je protekao otprilike ovako:

Mladić: Hoćeš li mi reći ko si?

Učenjak: Ja sam čovjek kao i ti, jedno od Božijih stvorenja i jedan od Allahovih dž.š. poniznih robova.

Mladić: Volio bih da ti postavim tri pitanja, ali sumnjam da ćeš moći na njih da odgovoriš.

Učenjak: InšaAllah, ako bude Božija volja, mislim da ću biti u mogućnosti da odgovorim na tvoja pitanja.

Mladić: Jesi li siguran? Mnogi mi nisu mogli dati zadovoljavajući odgovor.

Učenjak : Dat ću sve od sebe, pa šta bude.

Mladić: U redu, pitanja su:
1. Da li Bog postoji? Ako da, pokaži mi Njegov lik.
2. Šta je takdir (sudbina)?
3. Ako je šejtan (sotona) stvoren od vatre, i na kraju će biti bačen u pakao koji je isto tako od vatre, hoće li mu i može li mu paklena vatra naškoditi?

Učenjak stade, zamisli se malo, priđe i snažno ošamari mladića.

Mladić: Hej! Zašto si se naljutio i zašto me ovako jako udari? Samo sam postavio svoja pitanja. Ako znaš odgovor treba da mi odgovoriš, a ako ne ništa. Tražit ću ko zna. Ne treba da me šamaraš.

Učenjak : Polahko. Smiri se. Nisam se naljutio, nemam razloga. Ovaj šamar je samo jednostavan odgovor na tvoja pitanja.

Mladić: Kako…zašto…ne razumijem…

Učenjak: Polahko, razmujet ćeš. Smiri se. Kako se sada osjećaš nakon ovog šamara?

Mladić: Loše! Boli me! Šta očekuješ da ti kažem?

Učenjak: Znači, vjeruješ da bol postoji?

Mladić: Naravno!

Učenjak: Pokaži mi njen lik.

Mladić (zastavši, mucajući): E, to ne mogu učiniti.

Učenjak: Uredu. To ti je odgovor na tvoje prvo pitanje. Svi mi osjećamo postojanje Svemogućeg Allaha, dž.š., bez da vidimo Njegov lik.

Učenjak: Sinoć, jesi li sanjao da ću te ošamariti?

Mladić: Ne.

Učenjak: Jesi li uopće razmišljao o tome da ću te ošamariti?

Mladić: Ne.

Učenjak: Jesi li ikada mislio da ćeš dobiti šamar od mene zbog ovih pitanja?

Mladić: Nisam.

Učenjak: E, to ti je takdir, dragi prijatelju. To je tvoja sudbina i odgovor na drugo pitanje.

Učenjak: Da nastavimo. Moja ruka kojom sam te ošamario, od čega je?

Mladić: Od mesa, kostiju, kože, naravno.

Učenjak: A tvoje lice, od čega je ono?

Mladić: Pa, isto od toga.

Učenjak: I šta osjećaš nakon što sam te ošamario?

Mladić: Bol, rekao sam.

Učenjak: E, vidiš. Bez obzira što su i šejtan (sotona) i pakao od vatre, Božijom voljom pakao će biti veoma bolno mjesto za njega. Sad sam ti odgovorio i na tvoje treće pitanje. I jesi li zadovoljan odgovorima?

Mladić: Jesam. Veliko vam hvala. Da vas Uzvišeni Gospodar nagradi, da vas još dugo poživi i da mi još puno toga od vas naučimo.

Učenjak: Amin

Tako se i rastaše….

 

Imam Sedin Agic

//

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s