Ko su zagovornici selefizma? Kako oni (ne) razumiju propise islama!

Ko su zagovornici selefizma? Kako oni (ne) razumiju propise islama! 
Imam Muhammed al-Gazali Saqa(Razmišljao sam o nastaloj situaciji u bosni pa i šire te nađoh odgovor učenjaka, Imam Muhammed El-Gazaliija što je puno bolje nego da sam ja lično pisao, jer ne bih uspio dati možda dobar i konkretan odgovor, ovo je odgovor današnjih takozvani selefija koji tumače islam na svoj sobvstveni način, zaista opisuje pravu sliku i daje pravi odgovor, nije ovo ništa novo i prije se ulema bavila sa ovakvim ispadima.) (imamsedin)
Imam Muhammed El-Gazali
Obnovi islamskog života u ovo naše vrijeme prijete mnogi neprijatelji, ali je čudno da mu je najopasniji neprijatelj jedna vrsta religijskog razmišljanja zaodjenuta odjećom selefizma, a riječ je o ljudima koji su najudaljeniji svojom praksom od selefa/prvih naraštaja, riječ je o zagovaračima selefizma, a ne ispravnim selefijama.
Voljeti prve naraštaje muslimana je suština vjere, a mrziti ih je licemjerstvo. Oni su stubovi naše civilizacije, znamenja naše poslanice, stoga bi i mi morali njih za uzore da uzmemo i da ih branimo od svega što doprinosi lošem mišljenju o njima.
Jedne prilike tako pričao sam o nekoj temi bez da ciljam nešto konkretno ili nekog, na sijelu je bio čovjek po vanjskom izgledu selefija. Pričajući preko jezika mi je prešla dvosmislena riječ, nisam sa njom ništa naročito imao za cilj. Okrenuo sam se, kad ono čovjek u sebi nagađa kuda moje misli plove, i očekuje da ću tu i tamo posrnuti, naoštrio zube i pripremio se da ujeda. Međutim govor je otišao u sasvim drugom pravcu, osjetio sam da se čovjek osjeća ozlojađeno jer sam mu izmakao ugrizu.

Rekoh mu: Čovječe! Reče: Šta želite? Rekoh: Vidio sam te da si se naoštrio da se svađaš. A zatim je Allah vjernike kutarisao borbe…
Reče: jesam, imao sam osjećaj da ćeš reći nešto sa čime se ja ne slažem.
Rekoh mu: Vi ste ljudi koji samo love druge da pogriješe, pa da ga pojedete, pa kada vas mimoiđe nešto od toga osjećate se žalosnim. Nije to prijatelju moral vjernika. Prvi vama je skupina negativnih svojstava od izazivanja drugih, inata, mržnje traženja mahana kod nedužnih, a sve je to neprihvatljivo u našoj vjeri.
Reče: Mi branimo sunnet i borimo se protiv novotarija, a ljudi ne žele da slijede osim novotarije, a ono za što nas optužuju nije tačno.
Rekoh: Nije to baš tako, vi napadate pravne škole, obezvrjeđujete imame, ostavljate duboke podjele među ljudima u ime selefizma, ispravnog znanja, dok se ispravno znanje ne kreće ovom putanjom
Reče: Mi odbijamo slijediti mezhebe i ljude podučavamo da direktno uzimaju iz Kur’ana i sunneta, a da li se ti tome protiviš?
Rekoh mu: Musliman ne odbija rad po Kur’anu i sunnetu, ali je vaša percepcija da mezhebi i pravne škole crpe učenja od nekuda drugo izvan Kur’ana i sunneta pogrešno. Učenjaci mogu da vode polemiku o nekim pitanjima i međusobno razmjenjuju znanje o hadisima i da izvode one propise na kojima im se srce smiri. Ali sve u okviru ljubavi i bratstva i davanja prednosti istini nad lažima. Pravnici četiri velike pravne škole, najbolji su primjer slijeđenja Kur’ana i sunneta, musliman ne zaslužuje da bude pokuđen zbog slijeđenja bilo kojeg od njih, kao što vas niko ne napada zbog slijeđenja Albanija ili Ševkanija i San’anija…
Reče: To je upravo ono što mi tvrdimo.
Rekoh: Ne, vi smatrate vaša mišljenja koja u kojima slijedite neku osobu, da je to jedina istina. Zatim pokrećete rat protiv onoga ko se sa vama ne slaže smatrajući ga da je napustio rad po sunnetu. Kao da se sav sunnet sveo na vaša mišljenja, a drugi u njemu nemaju udjela.
Želim da naučite da idžtihad u fikhu bio ispravan ili pogrešan ipak nosi u sebi sevab za učenjaka koji se trudio. I da ovakve stvari ne zavrjeđuju neprijateljstvo i mržnju. Kada bi se i složili da su vaša mišljenja ispravna, onaj ko se sa vama razišao nije uskraćen Božje nagrade! Zbog čega onda nastojite da ga u neugodnu situaciju dovedete ili da ga isključite iz pojma onih koji slijede selef. Kako bi pojam selefizma ( slijeđenja prvih naraštaja ) ostao kao vaš monopol?
Moje mišljenje je da ste vi u moralnoj, a ne znanstvenoj krizi, stoga vam je preče da pred Allahom budete ponizni i da svoje nijjete pred njim očistite i sa braćom muslimanima se zbližite i da o njima imate lijepo mišljenje.
Ukoliko se sa mnom složite, drugi imaju pravo da se ne slažu, ali nema mjesta ratu, niti udaranju, a razilaženje u fikhskim ograncima ne predstavlja smetnju. Grijeh leži u frakcijskoj uskogrudnosti. Islamski svijet je širok, neke pravne škole koje na nekim mjestima ne uspijevaju, imaju za to prilike na drugim mjestima. Neki koji stagniraju u određeno vrijeme, cvijetaju u neko drugo.

إن زعيم السلفية الأسبق في مصر الشيخ حامد الفقي حلف بالله أن أبا حنيفة كافر و لا يزال رجال ممن سمعوا اليمين الفاجرة أحياء و قد نددت أنا في كتاب لي محاضرة ألقيت في حي الزيتون بالقاهرة تحت عنوان: ( أبو حامد الغزالي الكافر ) و المكان الذي قيلت فيه هو مقر السلفية!! و الطلبة السلفيون هنا – في جامعة الأمير عبد القادر الجزائري – يقولون عن مالك بن أنس: إنه يفضل عمل أهل المدينة على حديث رسو ل الله …

„Sjećam se jednog od predvodnika selefija u Egiptu, šejha Hamida el Fiqija kako se Allahom klete da je Ebu Hanife nevjernik, a ljudi koji su slušali ovu grješnu zakletvu još uvijek su živi. Ja sam glasno prozvao u jednoj od svojih knjiga predavanje u kvartu Zaytune u Kairu pod nazivom: Ebu Hanife je nevjernik! A mjesto na kome je rečeno je skupljalište selefija!!! Dok opet studenti selefije ovdje na univerzitetu Abdul Kadir el Džezairi kažu za Malika ibn Enesa da je davao prednost postupcima stanovnika Medine nad Poslanikovim hadisima. Rekao sam im: To je laž. Malik r.a. smatra kako su postupci stanovnika Medine u njegovo vrijeme bolji pokazatelj Poslanikova sunneta nego ahad hadisi ( hadisi koje prenose pojedinci ) u kojima je jedan prenosilac možda upamtio, možda zaboravio, možda ispravno prenio, možda pogriješio.
Ovo bolesno promišljanje koje samo neprijateljstvo pobuđuje, ne daje rezultate, osim da još više podijeli ionako podgrijan ummet, sa još većim ranama, a umišljanje da je to put prvih naraštaja samo je još veća laž i smjelost.

Primijetio sam tri loša rezultata koja dolaze od ovakvog znanja.

  • Prvi: Da neki studenti koji nisu u stanju da analiziraju sintaksu jedne rečenice na arapskom jeziku, govore za Imame predvodnike pravnih škola: Mi smo ljudi, a i oni su ljudi. Rekoh: Englezi se tako ne odnose tako neučtivo prema Margaret Thatcher. Gdje ovakvo ponašanje od hadisa u kojem Poslanik s.a.v.a. kaže:
ليس منا من لم يوقر كبيرنا و يرحم صغيرنا ، و يعرف لاعامنا حقه

„Nije od nas onaj ko ne poštuje našeg starijeg i nema milosti prema našem mlađem i ne daje našem učenjaku njegovo pravo“.

  • Druga loša slika jeste: da skupina ljudi koja se bavi fizičkim poslovima ili zemljoradnjom pretjerano se posvetila svome poslu ili znanju, s druge strane ovi ljudi su sveli svoju religioznost na kratku odjeću, neurednu bradu, nošenje štapa ponekad, i nošenje turbana sa repom pozadi, e tada je sunnet uspostavljen.
  • Treća stvar koju sam primijetio jeste jako opasna, moćnici istoka i zapada, budni su spram islama, vješti u gašenju njegova buđenja. Oni se jako trude da istaknu ekstremne skupine, ali žmire nad njihovim aktivnostima, jer su te aktivnosti ružna slika za islam, protiv njega u cijelosti, rušenje njegova jedinstva i prilika da se zabilježi raskol. Stoga se oni bore protiv umjerenog islama ili ispravnog islama, proganjaju njegove misionare dok ove ekstreme ostavljaju da šire smutnje, pokreću ratove iznova unutar jedne zemlje i tako presuđuju islamu i muslimanima u budućnosti. U ovome leži tajna njihovog širenja po Aziji i Africi.
إنهم لو نجحوا – قضوا على الإسلام في مهده بقصورهم العقلي ، فاليتركوا لتحقيق ذلك !!

„Oni kada bi uspjeli dokrajčili bi islam zbog svoje kratke pameti, pa ih onda ostavite da to i ostvare“!!!

Preči ću sada preko govora o fikhu, da bih se osvrnuo na još goru temu!  Tvrdio sam i predavao kako je utemeljeno raditi u poglavljima fikha i obredoslovlja oslanjajući se na ahad hadise ( svi hadisi koji nisu preneseni onim stupnjem vjerodostojnosti kojima je prenesen Kur’an )  koji imaju statut relativne autentičnosti ili prevladavajuće autentičnosti…

Učenik me onda upita: A da li se po nečemu relativnom može raditi? Rekoh, razmisli o Božjim riječima:

فَإِن طَلَّقَهَا فَلاَ تَحِلُّ لَهُ مِن بَعْدُ حَتَّىَ تَنكِحَ زَوْجاً غَيْرَهُ فَإِن طَلَّقَهَا فَلاَ جُنَاحَ عَلَيْهِمَا أَن يَتَرَاجَعَا إِن ظَنَّا أَن يُقِيمَا حُدُودَ اللّهِ

A ako je opet pusti,( tj. treće puštanje ) onda mu se ne može vratiti što se neće za drugoga muža udati. “Pa ako je ovaj pusti, onda njima dvoma nije grijeh da se jedno drugome vrate, ako misle da će Allahove propise izvršavati“. ( Sura El Beqare 230. ajet )
Ljudi i ono kako oni međusobno uređuju život uglavnom se gradi na propisima koji kod njih imaju prevladavajuće mišljenje, pa se ahad hadisi primjenjuju u krvnim vezama i imecima, časti, na ovim temeljima…
Dok se temelji vjerovanja i stubovi imana izvode iz samo onih tekstova koji kategorično na nešto upućuju, koji su kategorično vjerodostojni/autentični/potvrđeni, a na ovakvom stanovištu je većina predvodnika u ovoj vjeri.

قال الطالب – وهو السلفي كما ظهر لي – حديث الآحاد مصدر للإعتقاد! قلت محاولا الإختصار – : ليس في ديننا عقائد تقوم على حديث آحاد! و عقائدنا كلها ثابتة بأدلة قاطعة ، و لا داعي للجدال!
قال الطالب: عقيدة القدم ثبتبت بحديث آحاد! فرددتُ كلمة الطالب بضيق شديد و غاظني منه أن يستأنف كلامه قائلا: في رواية أخرى ذكرت كلمة رجل بدل كلمة قدم.
قلت: تعنون أن نثبت أن لله رجلا ؟ و نعد ذلك من عقائد الإسلام التي نلزم الناس بها ؟ قال : نعم ، و ذاك رأي سلف الأمة…! قلت ما أجرأكم على الإفتراء ! إن سلف الأمة لا تعلم شيئا عن هذه الرجل ، و لا سمع داع إلى الإسلام يكلف الناس أن يؤمنوا بها …

Učenik reče – selefija koliko sam primijetio- ahad hadisi ( hadisi koje prenose pojedinci ) izvori su islamskog vjerovanja! Rekoh pokušavajući da skratim temu: U našoj vjeri nema Istina koje se temelje na predajama pojedinaca! Naša sva vjerovanja utemeljena su na argumentima kategorično potvrđenim sa izvora. Nema potrebe da polemišemo.
Reče učenik: Vjerovanje u Božja stopala/el Kidem, jeste vjerovanje koje je proizašlo iz ahad hadisa.
Ponovio sam njegove riječi, a jako su mi zasmetale i osjetio sam srdžbu kada je nastavio da govori: „U drugoj predaji spomenut je termin „noga“, umjesto termina „stopala“.
Rekoh: Želite da Allahu potvrdim da ima noge? I da to smatram sastavnim dijelom islamskog vjerovanja koje vjernike obvezuje?
Reče: Da, to je bio stav prvih narašraja/selefa…!
Rekoh: Koliko ste samo smjeli na Boga potvarati ono što ne znate. Prvi naraštaji muslimana ne znaju ništa o toj tvojoj nozi, niti je kad ko imao priliku čuti nekog islamskog misionara da ljude opterećuje vjerovanjem u Božje noge…

Temelj ove cijele priče spominje Kurtubi u svome komentaru Kur’ana u sasvim jasnom kontekstu. On tamo kaže: U Muslimovom sahihu, Buhariji i kod Tirmizija! Od Enesa ibn Malika od Poslanika s.a.v.a. da je rekao: “U džehennem će neprestano biti bacane skupine, a on će govoriti: Ima li još? Sve dok Vlasnik svake moči u nju ne stavi „kidemehu“, a zatim će džehennemska vatra se smotati
( tj. progutat će one u njoj i prestati  pitati: ima li još ) i reći će: Dosta! Dosta! Tvoje Ti moći i plemenitosti. A u džennetu će neprestano ostati velika praznina sve dok Allah ne stvori za njega  posebna stvorenja i nastani ih u ostatku dženneta! Ovo je Muslimov rivajet.
U drugoj predaji od Ebu Hurejre se prenosi:
„A što se tiče vatre ona se neće napuniti dok Allah u nju ne stavi „Radžulehu“ i kaže joj: Dosta, dosta, tada će se ispuniti i smotati, a Allah nikome od svojih stvorenja neće nepravdu učiniti, a što se tiče dženneta, Allah će za njega posebna nova stvorenja stvoriti“.
Rekli su naši učenjaci, Allah da im se smiluje ( Kurtubijeve riječi): Što se tiče značenja riječi el Kidem, to su oni koje će Allah predati vatri ( jukadimuhumunnar, riječ el kidem ili el kadem u ar. znači stopalo, a može značiti i ono što se servira, daje, stavlja ispred, tako da i sa strane samog arapskog jezika ne mogu za ovu predaju koja nije mutevatir/kategorično potvrđena od Poslanika, eksplicitno braniti ovo nakaradno shvatanje o.p. ). – nastavlja Imam Kurtubi: Jer je u njegovom znanju prethodilo da će ovi ljudi završiti u vatri, jednako tako i riječ er-Redžl može da znači veliki broj ljudi ili nečega drugoga. U arapskom se kaže:

رأيت رجلا من الناس و رِجلا من الجراد

„Vidio sam bujicu/masu/gomilu ljudi, vido sam horde/redžlan skakavaca“
Pjesnik veli:

( فمر بنا رجل من الناس و انزوى … إليهم من الحي اليمانيين أرجل )
 ( قبائل من لخم و عك و حمير على … ابني نزار بالعداوة أحفل )

„Pokraj nas prođe skupina ljudi ( redžlun mine nas ) i nestade … a za njima Jemenskog kvarta ljudine… plemena iz Lahkama, Ukla i Himjera puni mržnje spram dva sina iz Nezara“.
Ovo značenje pojašnjava i ono što se prenosi od Ibn Mes’uda gdje stoji da je rekao: “U vatri nema kuće, niti lanaca, niti malja, niti kovčega, a da na istom nije napisano ime njegovog stanovnika. Svaki džehennemski čuvar čeka svoga gosta čije ime i svojstva znade, pa kada svaki od njih  ispuni ono što mu je naređeno i ono što čeka, i ne ostane niko, reći će čuvari džehennema: Stani, stani, dosta nam je! Učinili smo dosta, a i dosta nam je. Tada će se džehennem obaviti oko onih koji su u njemu i zatvoriti će se jer neće više ostati niko da čeka“.
Ovdje vidimo kako se skupina koja čeka presudu naziva pojmovima er-Redžl i el Kiedem, a ovakvom tumačenju u prilog idu Poslanikove riječi u istom hadisu: „A i u džennetu će neprestano biti praznina sve dok Allah ne stvori za njega dio stvorenja, i tako ih nastani u onome što je ostalo od dženneta“.
Imam Kurtubi je ovo značenje još bolje pojasnio u svojoj knjizi o Božjim atributima zvanoj el Esma’ ve Sifat koja dio opširnijeg djela El esna’, pa neka je hvaljen Allah.
Nadr ibn Šumejl veli tumačeći Poslanikove riječi:

حتى يضع الجبار فيها قدمه

„Sve dok Silni ne stavi u nju ( vatru ) kademehu( može značiti i nešto što je prethodilo)“. – To jeste one ljude za koje je on od iskona znao da će biti stanovnici džehennema.
( Pitam ove- Gazali se obraća ): Gdje su ovdje stopala ( el kidem ) koja služe za hodanje u ovom jasnom kontekstu. Vjerovanje se ne izmišlja i tvori na ovako smiješan način. Čuj vjerovanje u Božju nogu!! Šta je s vama?

Rekoh mu: Temelji islamskog vjerovanja crpe svoj nauk iz kategorično potvrđenih i kategorično jasnih tekstova koji ne ostavljaju prostora za neko drugo tumačenje…

و إذا كان الأحناف يرون أن خبر الواحد لا يثبت فريضة في الفروع العلمية ، لأن الفرض عندهم يثبت بدليل القطعي لا شبهة فيه ، فكيف نتصور نحن إثباته لعقيدة يكفر منكرها ؟
و لكن الطالب السلفي قال : إن القرطبيَّ أشعري المذهب ، و إنه أحد المفسرين الجانحين إلى التأويل ، و هو يشبه الرازي و الغزالي ، و إنهم جميعا مبتدعة لا يؤخذ الإسلام منهم …
و علمت أن الغلام مملوءٌ بالجهالة ، و أنه – مثل غيره من أدعياء السلفية لا تصلح الأرض معهم و لا بهم…

Ako učenjaci hanefijske pravne škole smatraju da predaja koju prenosi jedan ili više a koja nije kategorična, sama po sebi nije dovoljna da bi nešto bilo stroga vjerska dužnost u ograncima vjere ( fikhu ), jer neki propis kod njih postaje farzom samo sa kategoričnim dokazom u koji nema sumnje, kako mi mislimo sa istim ( nekategoričnim argumentima ) potvrditi temelje vjerovanja koje ako neko zaniječe napustio je islam?
Međutim učenik selefija mi odgovori slijedeće: „Kurtubi je eš’arijskog pravca, on je jedan od komentatora Kur’ana koji naginju interpretaciji (tumačenju sličnih fraza u duhu arapske metafore o.p.), on je sličan Raziju i Gazaliju, a oni su svi novotari, od njih se islam ne uči…
Tada vidjeh da je dečko skladište neznanja, i da sa njim i njemu sličnim koji zagovaraju slijeđenje prvih naraštaja, nema dobra za muslimansku zemlju, niti se u dobro mogu iskoristiti…

Preuzeto iz Knjige savremnog islamskog autoriteta Muhameda el Gazalija, preselio1996. g.

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s