Jedan učenjak je otišao sa svojim učenicima do obale jedne rijeke kako bi uživali u ljepoti Allahovog stvaranja. Tamo su zatekli jednu porodicu čiji članovi su se svađali i užasno vikali jedni na druge. Šejh upita svoje učenike: – ”Šta mislite zašto ljudi viču jedni na druge kad su ljuti”? – ”Vičemo i galamimo zato što gubimo svoj mir!!”, odgovoriše.
– ”Ali zašto trebate galamiti kada je druga osoba blizu vas?! Mogli biste mu reći to što imate i na nježniji način!”, učitelj ih upita. Učenici su počeli davati razne odgovore, ali učitelj nije bio zadovoljan odgovorima, te im reče: – ”Kada su dvoje ljudi ljuti jedno na drugo, njihova srca se jako udalje. Kako bi pokrili tu udaljenost, moraju vikati kako bi čuli jedno drugo. Što su više ljuti to će jače morati da viču da bi se čuli!!”
A šta se događa kada se ljudi vole?!
Ne viču jedno na drugo već govore nježno, zato što su njihova srca blizu. Kako se ljubav između njih povečava, oni počinju da šapuću i još se više međusobno približe u svojoj ljubavi. Na kraju, prestaju da govore, dovoljan je samo pogled!!
Esselamu alejkum
Imam Sedin Agić
imamsedin 